Proslava Blagovesti u beogradskoj katedrali

U katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije, u subotu 25. marta, svečanim euharistijskim slavljem proslavljen je praznik Blagovesti. Misno slavlje predvodio je vlč. Mihael Sokol, župnik katedrale, rektor Marijanuma i direktor Pastoralnog centra Papa Ivan XXIII, uz koncelebraciju vlč. Andreja Đuričeka.

Predsedatelj je prigodnom propovedi pokušao da približi ovaj praznik prisutnim vernicima ali i  budućim prvopričesnicima koji su na poseban način svojim prisustvom ulepšali ovo misno slavlje.
Vlč. Mihael zahvalio se ovom prilikom i Radio Mariji koja je omogućila prenos ovog misnog slavlja.
Istakavši da od ovog praznika pa sve do Božića ima tačno devet meseci, propovednik je želeo da približi ljudsku dimenziju koju je Blažena Djevica Marija dala Božijem Sinu, Isusu. Marija, iako obična devojka tog vremena, izabrana je još od svog rođenja i predodređena za Božije delo spasenja.  A najvažnije od svega je, iako je i ona poput svih ostalih osećala strah od nepoznatog, Bogu rekla svoje “DA”, i to je predstavljalo raskidanje svih lanaca nesigurnosti i strahova koje je ona osećala kada joj je anđeo Gabrijel rekao da će postati Božijom majkom. Upravo to “DA” Bog i danas očekuje od svakog vernika, svakog čoveka, kao znak potvrde i učešća u delu spasenja i Božijoj promisli.

Vlč. Mihael naglasio je i da je ovo jedini praznik koji je u realnom odnosu sa vremenom Božića, jedini praznik koji zaista oslikava svoju vremensku instancu, jer i samo Krštenje Isusovo proslavlja se samo desetinu dana nakon Božića, a ubrzo zatim kroz par meseci i smrt i Isusovo uskrsnuće.

Zaključivši propoved rečima: “Ova korizma i ova svetkovina pozivaju nas da budemo čista srca, otvoreni svakoga dana iznova za volju Božiju kako bi se Krist i u nama rađao, u našim dobrim delima i nastojanjima u životu.”

Praznik Blagovesti ili naveštenja Gospodnjeg, je proslava začeća Isusa, jer od ovog praznika je  tačno devet meseci do Božića – rođenja Isusa Hrista. Blagovest nas podseća na događaj kada je anđeo došao Mariji i objavio joj rođenje Isusa Hrista, očekivanog Mesije. Crkvena zvona nas svakodnevno podsećaju na ovaj događaj ujutru, u podne i uveče, kada katolici mole Anđeoski pozdrav. Današnji praznik je važan za Crkvu, jer je tada započela podela vremena na ono pre i posle Hrista. Hristovo rođenje je ovo postiglo, a počelo je da se ostvaruje događajem kojeg se danas sećamo. Praznik Blagovesti se u Crkvi slavi od 6. veka. Možda od ranije, ali od 6. veka imamo pouzdane podatke od sv. Abraham Efeski koji pominje da je 25. marta Crkva proslavila praznik Blagovesti ili Blagovesti Gospodnje. U dokumentu pape Pavla VI Marialis kultus, koji govori o pravilnom poštovanju Blažene Djevice Marije, pominje da je današnji praznik zajednički Isusov i Marijin praznik. Tamo se kaže da je Blagovesti praznik Reči koja je poslata Marijinim sinom. Zapravo je nečuven događaj da se Bog utelovio, da se spustio do one najniže tačke za čoveka i sve to preobrazio svojim utelovljenjem. Iako je Svemogući Bog mogao utjelovljenje svoga Sina učiniti i bez saradnje ljudi na zemlji, ipak je želeo Marijin slobodan pristanak. Tako Bog pokazuje svoju poniznost i potpunu posvećenost čoveku. Ovaj praznik zapravo nam pokazuje koliko smo dragoceni u Božjim očima, koliko mu je stalo do života svoje dece. 

Marija Antonela Kanelić