Svetkovina Marijinog Uznesenja na Nebo
Slavljenje dana posvećenog Uznesenju Blažene Djevice Marije na Nebo ‒ 15. avgust ‒ u katedrali u Beogradu započeli smo molitvom Svete krunice uoči svečane pontifkalne svete mise koju je, uz koncelebraciju don Aleksandra Kovačevića, generalnog vikara Beogradske nadbiskupije, fra Leopolda Rohmesa, vlč. Leonida Bevze i mons. Marka Čolića, predvodio mons. Stanislav Hočevar, nadbiskup i metropolita beogradski.
Rečima »Bogorodica nam je dala beskonačne putove, upravo zato jer je ona od početka svoga života otkrivala da je hodočasnica«, mons. Stanislav Hočevar nas je uveo u homiliju toga dana, podsećajući nas na Majku Crkve i Majku svih nas, koja je iako se »sva posvetila Bogu, imala isto tako dubok odnos prema svakom čovjeku«. Jer Bogorodica čak i »dok služi Bogu, dok veliča Njega, kako kaže Evanđelje, žurno ide k onima koji trebaju njezinu pomoć«, naglasio je otac nadbiskup. Predanost Bogu, a to nam govori Marijin primer, ne znači odustajanje od drugih, od brige i ljubavi za one kojima smo potrebni. Samo goreći svim srcem za Boga »bit ćemo otvoreni za sve potrebe pojedinačnog čovjeka, čitave ljudske zajednice i ljudskog društva«, naglasio je mons. Hočevar. Blažena Djevica Marija, »dakle, pokazuje da je senzibilna vjernica, da osjeća potrebe bližnjih«. Njoj, za razliku od mnogih danas, nije bilo teško da »pođe na daleki put, pješice ‒ u teškim vremenima, u teškim okolnostima«. Svojom nesebičnošću, svojom majčinskom brigom, »ona je prva počela graditi putove ljubavi… idući ka svima potrebitima«. Pozvani smo da budemo kao Blažena Djevica Marija, da ispunjeni Duhom osećamo potrebe bližnjih, da budemo ljubav. Nismo pozvani da budemo pasivni posmatrači, nezainteresovani za svet oko nas, za bližnje. Jer onaj ko u sebi »ima Duha Svetoga, ne može biti pasivan, ne može biti spor, ne može samo gledati bez zauzetosti za potrebe drugih«, nastavio je nadbiskup i dodao: »Opasno je ako u Crkvi nemamo u sebi ognja, snage Duha Svetoga… Onda, naime, postajemo spori u traženju Božje volje. Onda više ne otkrivamo potrebe braće i sestara.« Sa druge strane, »ako je netko nošen Duhom Svetim, uvijek će brzo odgovarati na sve potrebe«, upozorio je nadbiskup Hočevar. Tako čini i Bogorodica, koja, »unatoč teškim prilikama, dolazi sa, mogli bismo reći, periferije svoje zemlje i uputila se prema glavnome gradu da bi potvrdila majku koja očekuje dijete« i pomogla joj te s njom podijelila radost majčinstva i radost života. Jer »ona nije nikad i ne može biti u službi smrti, u službi abortusa. U službi uništavanja«, naglasio je otac nadbiskup. Predajući se Bogu, prihvatajući Njegovu volju, bolje i jasnije razumevamo sve ono što nam se dešava, jače i potpunije osećamo potrebe bližnjih. »Jer Bog je Onaj koji donosi sreću, Bog je Onaj tko finalizira naše biće. Samo Bog je Onaj koji našem biću daje radost, veselje, snagu, vitalnost, dinamičnost.« Zato i mi bližnjima donosimo radost »tek onda ako ljudima donosimo Isusa Krista«, podvukao je mons. Hočevar, no »to ne znači da bismo trebali samo o Njemu govoriti. To znači da trebamo živjeti harmoniju koju živi Krist Gospodin, jer On je Bogočovjek.« I »upravo zato trebamo primati svete tajne, svete sakramente… jer u krštenju postajemo prava djeca Božja, sinovi i kćeri Božji«. I zato bismo svi »trebali načinom života, načinom govora, načinom odnosa« donositi drugima Isusa Krista, bivajući za druge dar, bivajući so zemlje, »da možemo, ako imamo ljubavi prema Blaženoj Djevici Mariji, pobijediti svakog neprijatelja, neprijatelja naše vjere, neprijatelja naše duše, neprijatelje istine«, završio je svoju homiliju otac nadbiskup, naglašavajući da samo ako »živimo Marijinim načinom života« ‒ možemo da širimo istinu, poverenje i pomirenje među ljudima.
Na svetoj misi podeljen je potpuni oprost i blagoslovljene su ruže.
Posle svete mise okupili smo se na svetkovini bratske ljubavi, na agapeu.
(kmc)
