Svetkovina sv. Franje Asiškog proslavljena u crkvi sv. Ante u Beogradu
U sredu, 4. oktobra, na svetkovinu svetog Franje Asiškog, osnivača franjevačkog reda, svečano euharistijsko slavlje u crkvi svetog Ante u Beogradu, predvodio je srijemski biskup koadjutor, mons. Fabijan Svalina uz koncelebraciju župnika i gvardijana samostana sv. Ante, fra Ilije Alandžaka i sveštenika grada Beograda.
“Ovaj dan potvrđuje zapis po kome sveci žive i posle smrti, vreme ih neće zaboraviti. Na oltarima našim, Gospodin im podiže večne spomenike. Jedan od tih, najveći među velikanima je sveti Franjo”, ovim rečima mons. Fabijan započeo je svoje razmišljanje o svecu koji je osnivač i zaštitnik franjevačkog reda. Podsećajući okupljene vernike na razlog zbog kog se on baš na ovaj dan slavi “pre toliko vremena, na ovaj dan smrt mu je zatvorila oči ali otvorila mu je nebo da gleda Boga koji mu je sve, u konačnici, kroz vernički i ovozemaljski život dao”, rekao je propovednik.
“Slediti Gospodina nije lagana šetnja, slediti jednako znači i služiti, a služiti nije drugo nego žrtvovati krv i znoj što nikako nije zabavno a posebno u vremenima u kojima živimo kada to nije ni prihvatljivo. Međutim to je večni zahtev evanđelja. Kao nekolicina, u ovih dve hiljade godina, sveti Franjo je shvatio, prihvato i dao sebe bez ustručavnja na službu Gospodinu, Crkvi i bratu čoveku. Živeti po evanđelju Gospodina, potpuno i dosledno. Siromašni Krist i goli krst predstavljali su svu njegovu ljubav i svo bogatstvo i mudrost ovoga sveta”, nadahnuto je govorio propovednik o svetom Franji.
Osvrćući se na život i poslanje ovog sveca, mons. Fabijan, podsetio je vernike i na ključne trenutke u Franjonom životu. Poput onog trenutka kada ga je sam Bog pozvao da obnovi njegovu Crkvu; kao i trenutak napuštanja ovozemaljskog bogatstva i materijalne sigurnosti u korist Bogu i narodu Božijem pa sve do trenutka osnivanja franjevačkog reda.
“Samo su sveci u konačnici potpuni i celoviti ljudi. Samo sveci ljube čoveka, svoga bližnjega kao sebe, jer Boga ljube više nego sebe i sveci zato po svom životu nikada ne umiru”, zaključio je mons. Svalina svoju propoved.
Na kraju misnog slavlja gvardijan samostana, fra Ilija, zahvalio se mons. Frabijanu na zajedništvu oko oltara, kao i na nadahnutoj propovedi. Ujedno uputivši pozdrave i svim prisutnim sveštenicima kao i vernicima.
Marija Antonela Kanelić
