U beogradskoj katedrali održana trodnevnica uoči svetkovine Velike Gospe

Trodnevnu duhovnu pripremu uoči praznika Velike Gospe uz prigodne propovedi i razmatranja predvodio je vlč. Majk Rušec, upravnik župa sv. Katarine u Zagorskim Selima i sv. Ane u Sutlanskoj Poljani, koje pripadaju Zagrebačjoj nadbiskupiji uz koncelebraciju vlč. Mihaela Sokola, domaćeg župnika i rektora Marijanuma i sveštenika Beogradske nadbiskupije.

Verujem Gospodine, ali ti pomozi mojoj neveri!

Prvog dana trodnevne duhovne pripreme uoči svetkovine Velike Gospe, u subotu 12. avgusta, na svečanom euharistijskom slavlju u katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu, uz predsedatelja i sveštenike Beogradske nadbiskupije  koncelebrirao je i fra Davor Dominović, voditelj HKC u Brisbanu, u Australiji.

U propovedi, vlč. Majk je tumačeći evanđelje koje ova subota stavlja vernicima na razmatranje, istakao da treba pustiti živu i delotvornu reč Božiju da odzvanja ne samo zidinama crkve već u srcima prisutnog naroda Božijeg. Poručio je da se svaki vernik barem na trenutak treba osamiti i pogledati duboko u svoje srce zapitavši se da li je  njegova vera kao zrno gorušičino, i sebi priznati, sebe ispitati koliko je vere u konkretnim činima, rečima i delima ali i u međuljudskim odnosima kojima svakodnevno treba donositi živog Boga u svet.

U odlomku evanđelja od dana (Mt 17, 14-20) Isus daje poređenje vere i gorušičinog zrna koje iako malo, kada poraste veće je od svih sličnih biljaka. “To isto zrno kao i našu veru, treba prvo posaditi, negovati kako bi ono moglo da raste i napreduje. Nega tog semena jesu upravo sakramenti, nedeljna sveta misa i živo praktikovanje kršćanske vere”, rekao je propovednik.

“Samo srce koje živi uz veru Srca Isusovog ne boji se ničega što život u veri donosi, ni bolesti, ni zla jer čemu strah kada je u srcu onaj koji sve to pobeđuje i nastavlja da pobeđuje onoliko koliko mu mi otvaramo svoje srce”, rekao je vlč. Majk.

Vlč. Majk poručio je da ne treba gledati samo na ovozemaljske prolazne stvarnosti jer na kraju prolaznost je izvesna za svakog i samim tim vernik se ne bi trebao opterećivati sticanjem materijalnog bogatstva već obogaćivanjem svojih duša za konačni susret sa Bogom Spasiteljem.

Propovednik je prvi dan trodnevnice zaključio pozivom na molitvu rečima: “verujem Gospodine, ali ti pomozi mojoj neveri.”

Isuse spasi me!

Na devetnaestu nedjelja kroz godinu, 13. avgusta u beogradskoj katedrali Uznesenja Blažene Djevice Marije u Beogradu nastavljena je trodnevna dugovna priprema za svetkovinu Velike Gospe, nebeske zaštitnice katedrale.

U propovedi, vlč. Majk je tumačeći nedeljna čitanja, istakao da je najveće zlo, koje remeti unutrašnji čovekov mir zapravo ono koje donosi otežan odnos i komunikaciju sa Bogom. Osvrnuvši se na prvo nedeljno misno čitanje (1Kr 19, 9a. 11-13) propovednik je naglasio lažnu sliku predstavljanja Božije naravi, Boga koji dolazi u vidu laganog povetarca i koji sa sobom donosi mir.

“Ovi podsticaji i ove slike pomažu nam da shvatimo preveliku važnost unutrašnjeg mira koji nije samo sveta ravnodušnost nego je temelj jednog kardinalnog uverenja, da sam dete Božije, svako od nas i da je život svakoga od nas u ruci Božijoj te da bi smo to uverenje jačali u svom srcu, potrebno je naći duboki mir u sebi. To nije luksuz, danas je to potreba i uslov duhovnog života”, istakao je vlč. Majk.

Tumačeći sliku mora, koje u Biblijskom smislu predstavlja nešto neistraženo, nešto nepoznato, a samim tim u konkretnom smislu simbol zla, greha, iskušenja, propovednik je predstavio lik Isusa koji po tom moru hoda i nadilazi i pobeđuje sve to što je u životima vernog naroda Božijega nepoznato i grešno.

“Isus prevazilazeći ove strahove i apostolima iz evanđelja ali i nama poručuje tri reči: Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se! Rečima Ja sam, Isus se predstavlja kao Bog što i jeste, Bog koji se nama približava i onda kada ga mi svojim gresima, strahovima udaljavamo od sebe. Bog koji kaže Ja sam, ne boj se, biće dobro!”, rekao je propovednik, zaključivši  ovaj drugi dan trodnevnice pozivom na molitvu, ovaj put rečima: “Isuse spasi me!”

Na kraju misnog slavlja vlč. Mihael pozvao je sve prisutne vernike da se pridruže i trećem danu trodnevne duhovne pripreme, koji je ujedno i godišnjica prosvete katedralne, ali i samoj proslavi svetkovine Velike Gospe.

Godišnjica prosvete katedralne Crkve u Beogradu

Trećeg dana duhovne pripreme uoči svetkovine Velike Gospe, 14. avgusta, slavila se i godišnjica posvete katedrale Uznesenja Blažene Djevice Marije.

Vlč. Majk je na uvodu u misno slavlje prisutne vernike podstakao da se, osvrnuvši na svoje živote, prisete ljudi koje neretko zaboravljaju u svojim zahvalama a koje im je upravo Bog poslao na životnom putu.

U svojoj propovedi, poslednjeg dana trodnevnice, propovednik  je govorio o Marijinom životu kroz poređenje sa životom svakog čoveka. Istakavši da mu je „ želja da ove svete večeri zajedno promišljamo o njoj i o njenom životu i to u tački koja nam je zajednička. Marijin život bio je prožet neizvesnošću i patnjom ali i mnogim pitanjima. Od trenutka kada joj je Gabrijel rekao da će postati Majkom Božijom, preko bega sa novorođenčetom i straha od Herodove krvničke ruke kao i strepnje zbog Šimunovog proročanstva pa sve do gorke muke na križnom putu njenog Sina, njenog neizmernog bola na putu Spasitelja preme Kalvariji i gorki trenutak susreta sa realnošću kada su joj u ruke položili telo mrtvog Sina.“

Propovednik je istakao da život Nebeske Majke, kao i život svakog čoveka nije ispunjen samo bolnim i teškim trenucima koji su neizbežni, već i radosnim i sretnim momentima koji pomažu da se nastavi dalje. Upravo u tim isprepletenim trenucima neizvesnosti, straha, bola, radosti i sreće prikazana je zajednička nit koja povezuje život Marije sa životom svakog čoveka. Marijina vera u Božiju reč i pouzdanje učinili su da i nakon teških trenutaka nastavi dalje i da poput apostola donosi živu Isusovu reč ljudima, možda ne na tako direktan način kao apostoli ali takođe punog i otvorenog srca.

„Osvrćući se na ove delove Marijinog života, jesmo li prepoznali zapravo svoje živote u životu naše Nebeseke Majke?“, podstakao je vlč. Majk vernike na razmišljanje.

„Molimo danas zato, na poseban način da se u svakoj patnji i svakom bolu, ugledamo na Marijin primer i da se ne zaustavljamo nad grobom bolesti, nad teretom starosti i žalosti, nevolje, stradanja već da imamo snagu koju nam daje zora Uskrsne pobede Isusa“, naglasio je vlč. Majk.

Zaključivši ohrabrenjem upućenom svima „Marija iako uznesena na nebeskom svodu, nije nam daleko!“

Na kraju misnog slavlja, vlč. Mihael  zahvalio se vlč. Majku koji je predvodio ovu trodnevnu duhovnu pripremu i duhovno obogatio srca vernika, kao i svim sveštenicima ali i vernicima koji su istrajno dolazili kroz ove dane pripreme za svetkovinu Velike Gospe.

Svečano misno slavlje uzveličao je hor Ars vocalis, a prenosila ga je Radio Marija Srbije, kojoj je vlč. Mihael takođe izrekao zahvalu molivši Gospu za zagovor za sve one koji ne mogu fizički da prisustvuju misnim slavljima.

Nakon mise usledila je procesija sa kipom Gospe, u kojoj su u sklopu dve postaje izrečene molitve Gospi za mir u Ukrajini i prestanak rata, ubijanja i razaranja.

 

Marija Antonela Kanelić