Zaboravljeni sveci slovenskih naroda?
Župna slava Sv. Ćirila i Metodija
Beogradski nadbiskup mons. Stanislav Hočevar je u nedelju 7. jula u Župi Svetih Ćirila i Metodija u Beogradu predvodio euharistijsko slavlje povodom blagdana Svete braće, zaštitnikâ župe na Banovom brdu, koji su ujedno i zaštitnici Beogradske nadbiskupije.
Na početku svete mise nadbiskup je uputio dobrodošlicu apostolskom nunciju u Republici Srbiji mons. Lučanu Surijaniju, koji je koncelebrirao misu, kao I predstavnicima lokalnih opštinskih i gradskih vlasti. Zatim je iskazao zahvalnost i priznanje redovnicima i redovnicama župe, svim župljanima, posebno članovima Župnog pastoralnog veća, Ekonomskog veća, članovima hora i onima koji su zaduženi za Caritas u župi, kao i svim hodočasnicima.
Poruka Svete braće upućena je svima nama, rekao je nadbiskup ‒ kako onima koji deluju u društvenom sektoru, tako i onima angažovanim na crkvenom području. Pri čemu svi treba da sarađujemo da bismo doprineli celovitom spasenju ljudskoga roda. U tom smislu župna slava može da bude veliko nadahnuće, a Sveta braća uzor svima nama.
Nadbiskup je podsetio da se nalazimo u sinodalnom procesu Nadbiskupije, što upućuje na potrebu za snažnijom međusobnom povezanošću. To je razlog zašto se Bogorodici upućuju molitve da po zagovoru Svete braće slovenskih naroda svi budemo jedno srce i jedna duša.
Dvojica svetaca kročila su na ove prostore upravo zbog svoje duhovne vizije, jer ih dotadašnji pristup nije zadovoljavao. Hrišćanstvo su predavali i svojim rečima i životom.
Sveti Metodije je bio biskup metropolit sa sedištem u Sremskoj Mitrovici. Može se reći da je Crkva tek posle jednog milenijuma otkrila njihovu posebnu harizmu.
Mons. Hočevar je istakao da ima osećaj kao da je zgasnula ljubav prema Svetoj braći i njihovoj misiji: narodi koji žive na ovim prostorima često su zatvoreni i premalo izgrađuju nove odnose.
Nisu još tako daleko vremena, nastavio je svoje izlaganje nadbiskup, kad smo se za vreme bivšeg režima navikavali na stav da je vera privatna stvar. U nama je i danas prisutan taj strah. Iako smo kao katolici u Srbiji u manjini, to nije razlog da ovom društvu ne damo puni doprinos koji se od nas očekuje.
Vera već sama po sebi izgrađuje porodicu, zajednicu, zajedništvo… Vera je onaj impuls koji stvara Crkvu, naglasio je nadbiskup.
U vreme biskupijskog sinoda i mi moramo da se zapitamo imamo li na nivou cele Nadbiskupije dovoljno zajedništva. A ako smo istinski vernici, imamo obavezu da svesno i odgovorno stvaramo zajednicu.
»Nema jačeg doprinosa izgradnji društva nego što je to duboka vera. Dar vere je najveće bogatstvo za svako društvo. Danas se više ne može sakrivati zbog vere, nego je moguće povezivati se da bi se na konkretan način i u svim ustanovama dobrim delima izgrađivalo novo društvo. Sveta braća Ćiril i Metodije nama su, dakle, i nadahnuće i uzor. Molimo se danas da nas u ovo sudbonosno vreme inspirišu, daju nam snage i istrajnosti. Ljubav je, naime, tamo gde smo spremni dokraja da svedočimo za Boga i bratsku ljubav«, završio je propoved nadbiskup Hočevar.
Na kraju svete mise apostolski nuncije je u ime papa Franje uručio posebno priznanje dirigentkinji hora i samom horu Župe Banovog brda za njihovo zalaganje i rad tokom više od 50 godina.
(kmc)
