Izlaganje nadbiskupa Hočevara na promociji knjige „Predeli verovanja“
Promocija knjige „Predeli verovanja“
- maj 2018. – Sremski Karlovci
Poštovani svi prisutni!
Uvaženi g. dekane!
Predragi gospodine Jevtiću, veliki inspiratore ove knjige i susreta!
Nezaboravni gospodine prof. dr. Zorane M. Jovanoviću, anđele čuvaru na putu kroz istoriju!
Predivna muzo, gđo. Jelena, koja nas uvek privlačiš u nove svetove iznenađenja!
Dragi svi prijatelji, braćo i sestre u Hristu – Prvencu novoga sveta;
Uvažene dame i gospodo!
Mome duhu u ovome trenutku nije lako. Rođen u malenom planinskom seocetu – moji Dolenjci bi rekli „Bogu za leđima“, uvek sam voleo kraljevstvo prirode i njegovu svetu spokojnost; tamne dubine šuma i njihovu prikrivenost očima mase. Tamo vlada iznenađujuće bogat svet integralne komunikacije. Tvorac me je poslao tamo, ali Njegov Sin, centar istorije, poslao me je kao redovnika/monaha i sveštenika u galamu ovoga sveta, među izazove mladih i sve tenzije naše ljudske istorije.
Tako sam se uvek neočekivano nalazio i u dramama ovoga sveta. Relativno još mlad – najpre student, a ubrzo zatim mladi sveštenik – imao sam sve blagoslove Rima, da odem u Afriku kao misionar. Ali su me moji poglavari uvek vukli nazad u vatru svakidašnjeg salezijanskog života.
Tako se dogodilo i jubilarne 2000. godine, kada me je upravo na dan Blagovesti, rimski biskup usmerio put Beograda. Tada sam tek shvatio zašto me je Duh terao da kao provincijal (poglavar ljubljanske salezijanske provincije) kroz 12. godina, tolikom ljubavlju posećujem braću u Srbiji: Beogradu, Mužlji, Prištini; ali i u Crnoj Gori: Podgorici i Nikšiću, i zašto uvek tako naglašavah ljubav prema ovdašnjim ljudima, potpunu inkulturaciju u ovu zemlju i čežnju za jedinstvom svih hrišćana. Kada sam u dvanaestoj godini svoje službe provincijala u šetnji po šumi razmišljao kuda ću nakon toga, moje su se oči ponovo okretale ka „crnom kontinentu“, kada me je jedan hrast opomenuo da se smirim i da ne mislim na to. Nakon dva meseca sam trebao reći svoje DA po apostolskom nunciju, rimskom biskupu.
Kad sam u godini nakon teškog bombardovanja Srbije putovao po praznom drumu prema Beogradu, shvatio sam zašto sam tako patio kada sam svake večeri, tog kobnog proleća 1999. godine, morao slušati tamne, rušilačke zvuke aviona koji su leteli prema Srbiji. Tada se u meni rodila ideja za pokretanjem inicijative „Mir Tebi Balkane“. I tako mi je bilo uvek samo jedno jasno: poštovati i ljubiti ove konkretne ljude, konkretan narod, konkretnu istoriju. Poštovani, ljubiti i sejati poštovanje – ali samo sejati! Žanje onaj Drugi – velikom slavom.
U tom duhu jako se branih, kada me je pozvao g. Jevtić… Branih se; a onda začuh nutarnji glas: zašto se bojiš odgovarati na pitanja? Sve što imaš, sve što jesi – moje je. Ti nisi ti, ako nisi Ja. Ako tvoje biće ne svedoči za mene.“ I Gospodaru mog srca sam se morao prepustiti..
Poštovani, ovo veče dakle ne govori o meni; o meni samo toliko, koliko iznosim svoju nemoć, siromaštvo i ograničenost. Divan je naslov izabrao g. Jevtić: „Predeli verovanja“!
Sve ostalo je Božije; Božije toliko, koliko su moje ograničene sposobnosti omogućavale rađanje Božijeg sveta. Nikada ne mogu dovoljno zahvaliti g. dr. Darku Tanaskoviću, da je u svom predgovoru upravo to sjajno uočio i nedostižno opisao.
Jasno je samo ovo: ova knjiga želi dati veliku nadu svakome biću, svakome narodu, svakome momentu. Nikad nisam bio i ne želim biti apostol tame, pesimizma, beznađa… Ova knjiga svedoči, da je za sve nas, posebno i za samu zemlju Srbiju i sve stanovnike nastupio HAIROS… Zato i večeras sve pozivam: uključimo se u tu beskonačnu epopeju ljubavi, kulture, nade… Balkan nije crna rupa na mapi Evrope, već još uvek nedovoljno razvijeni pupoljak budućnosti. Mislim, da je urednik ove edicije (g. dr. Zoran M. Jovanović) i sve fotografije tako izabrao, da zajedno sa tekstom govore: i nemoguće je moguće!7
Hvala za vašem dolasku, hvala upravi ovog fakulteta za svu organizaciju i podršku!
+ Stanislav Hočevar
nadbiskup beogradski
