Papa emeritus Benedikt XVI. o dvostrukoj krizi u Crkvi

„Ako vera i spasenje više nisu međusobno zavisni, onda se gubi motivacija za veru“

U retkoj prilici, papa emeritus Benedikt XVI prekinuo je svoju uobičajeno tihovanje povučenog molitvenog života u samostanu Mater Ecclesiae intervjuom koji je objavio dnevnik italijanske biskupske konferencije ‘Avvenire’. Razgovor je ostvaren u saradnji s belgijskim isusovcem Jacquesom Servaisom i predstavljen je na skupu “Po veri. Doktrina o opravdanju i iskustvo Boga u propovedanju Duhovnih vežbi”, koji je održan u Rimu od 8. do 10. oktobra prošle godine. ‘Avvenire’ je objavio italijanski prevod nemačkog izvornika.

Papa u miru je rekao kako je Crkvu nakon Drugog vatikanskog sabora zahvatila “dvostruka duboka kriza” vere. Uverenje velikih misionara XVI veka bilo je da su svi nekršteni zauvek izgubljeni, to jest da ne mogu biti spašeni. To ih je podstaklo na veliki misionarski napor. Međutim, to uverenje je “u Katoličkoj Crkvi nakon II. vatikanskog sabora definitivno napušteno”. Ali to napuštanje oduzima svaku motivaciju za misionarska nastojanja – primetio je Papa u miru. “Zašto bi trebalo pokušati uveriti osobe da prihvate hrišćansku veru kad se mogu spasiti bez nje?” – goruće je pitanje koje sledi iz “duboke evolucije dogme” o nužnosti vere za spasenje.

S druge strane, i za vernike se postavlja pitanje: Ako se može spasiti i na druge načine, bez Hrista i Crkve, zašto bi sam hrišćanin bio vezan zahtevima hrišćanske vere i morala? Obaveza vere i njene životne forme postaje “nesigurna i problematična”. Ako vera i spasenje više nisu međusobno zavisni, onda se gubi motivacija za veru – rekao je Papa emeritus.

U intervjuu je odbacio dva nedavna i raširena pokušaja da se pomire “univerzalna nužnost hrišćanske vere s mogućnošću da se bez nje bude spašen”: ideju “anonimnih hrišćana” koju je zagovarao Karl Rahner i religijski pluralizam. Teorija nemačkog isusovca Rahnera redukuje hrišćanstvo na čistu svest o onome što čovek po sebi već jeste i stoga “zanemaruje dramatičnu promenu i obnovu koja je središnja za hrišćanstvo” – rekao je Papa u miru.

“A još je manje prihvatljiv” predlog prema kome sve religije, svaka na svoj način, predstavljaju put prema spasenju i stoga su zapravo “ekvivalentne”. Papa Benedikt je ideju da je svaka religija samo jedan od mnogih puteva prema spasenju nazvao “simplicističkom” i nedoraslom veličini pitanja. “Kritika religijâ u Starom zavjetu, Novom zavetu i ranoj Crkvi je u bitnome realističnija, konkretnija i istinitija” od pluralističkog rešenja – kazao je.

Govoreći o problemu opravdanja, primetio je da su za današnjeg čoveka “stvari u određenom smislu naopake” u upoređivanju s vremenom protestantskog reformatora Martina Luthera i s “klasičnom perspektivnom hrišćanske vere”. Čovek više ne veruje da mu je potrebno opravdanje pred Bogom, već misli da se Bog sam treba opravdati za sve užase u svetu i pred bedom ljudskih bića, za stvari koje se na kraju pripisuju njemu.

Papa Benedikt je izrazio čuđenje što katolički teolozi prihvataju na izvestan i formalan način taj preokret, prema kojem “Hristos ne bi patio za čovekove grehe, nego da, takoreći, poništi Božije krivice.” Premda većina hrišćana ne prihvata takav “drastičan obrat naše vere” – primetio je – on ipak otkriva trend našeg vremena.

Osim toga, u intervjuu je podsetio da je vera “maksimalno lična” stvar, ali i da je nerazdvojiva od zajednice. Vera dolazi po slušanju (fides ex auditu), a to uvek podrazumeva partnera. Ona nije rezultat refleksije ili pokušaja prodiranja u vlastito biće. Naglasio je da Crkva nije nastala sama od sebe, nego da ju je stvorio Bog i da je on stalno oblikuje. “To nalazi svoju potrebu u sakramentima, iznad svega u krštenju”. U Crkvu se ne ulazi birokratskim činom, nego po sakramentu – istaknao je. Pastoral treba polaziti od tih temeljnih činjenica.

Takođe je rekao da i dalje postoji osećaj kako nam je potrebna milost i oprost. Za Papu u miru “znak je vremena” sve veća centralnost i dominantnost ideje Božijeg milosrđa. Nije slučajno što je posljednja knjiga Jovana Pavla II. pre njegove smrti bila o Božijem milosrđu, a papa Franja je u potpunosti na toj liniji. “Počevši od Božijeg milosrđa, koje svi tražimo, moguće je i danas iznova protumačiti temeljno jezgro doktrine o opravdanju i učiniti da zablista u svoj svojoj relevantnosti” – rekao je papa emeritus Benedikt XVI. (kta/rv/kmc)