Papa: ljubi bližnjega po primeru dobrog Samarjanina

Vatikan, 28. april 2016.

Papina kateheza na opštoj audijenciji u sredu, 27. aprila 2016.

Nemoj klasifikovati druge kako bi vidio ko ti je bližnji, a ko ne. Možeš postati bližnji svakoj potrebitoj osobi koju susretneš, ako u srcu imaš milosti – to je središnja teza Papinog tumačenja Isusove priče o dobrom Samarjaninu, koju je predstavio u katehezi na opštoj audijenciji u sredu, 27. aprila 2016.

„Ko je moj bližnji?“ – pitanje je koje je jedan zakonoznanac postavio Isusu, želeći znati šta mu je činiti kako bi zadobio večni život. Želja zakonoznanca bila je – kako objašnjava Papa – imati jasno pravilo koje će mu omogućiti da druge klasifikuje u „bližnje“ i „ne-bližnje“; one koji mogu postati bližnji i one koji to ne mogu. Hrist mu odgovara poznatom pričom o čoveku kojeg su razbojnici prebili i ostavili polumrtvog.

Sveštenik i levit – premda su Gospodinovi zakoni u takvoj situaciji nalagali da mu trebaju pomoći – prolaze kraj unesrećenog čoveka. „Bili su u žurbi“ – kazao je papa Franja. „Svećenik je možda gledao na sat i rekao: ‘Zakasniću na misu… moram služiti misu’. A Drugi je rekao: ‘Ne znam dopušta li mi to zakon, jer ima krvi i biću nečist…’ Otišli su drugim putem i nisu se približili.“

Tu se nalazi pouka: nije da oni koji pohađaju Božiji dom i poznaju njegovo milosrđe automatski znaju voleti bližnjeg. Nije automatski! – naglasio je Papa. Možeš poznavati čitavu Bibliju, možeš znati sve liturgijske rubrike, možeš poznavati čitavu teologiju, ali iz spoznaje ne sledi automatski ljubav: ljubav je jedan drugi put: s inteligencijom, ali nešto više…

Sveštenik i levit vide ranjenog čoveka, ali ga zanemaruju; gledaju, ali ne pružaju pomoć. Ne postoji pravo bogopoštovanje koje ne vodi služenju bližnjem – rekao je Papa, dodajući: Pred patnjom toliko velikog mnoštva iscrpljenog glađu, nasiljem i nepravdama, ne možemo ostati posmatraoci. Zanemarivati patnju čoveka znači zanemarivati Boga! „Ako se ne približim muškarcu, ženi, detetu, starcu koji pati, ne približavam se Bogu“ – ustvrdio je Sveti Otac.
Ranjenom čoveku se u priči smilovao Samarjanin: „šizmatični Jevrej, kojeg se držalo strancem, paganinom i nečistim“. Razlika je u tome što su sveštenik i levit „videli“, ali su im srca ostala zatvorena i hladna. Srce Samarjanina je pak bilo usklađeno sa srcem samoga Boga. „’saosećanje’“ – kako je rekao – „bitna je karakteristika Božijeg milosrđa. Bog saoseća s nama.“ To, prema papi Franji, znači da „Bog pati s nama, oseća naše patnje.“

U gestama i delovanju dobrog Samarjanina prepoznajemo Božije milosrdno delovanje u čitavoj istoriji spasenja – nastavio je. Radi se o „saosećanju s kojim Gospodin izlazi u susret svakome od nas: ne zanemaruje nas, poznaje naše patnje, zna koliko nam je potrebna pomoć i uteha. Približava nam se i nikada nas ne napušta.“

Postupanje Samarjanina nas poučava da saosjećanje i ljubav nisu magloviti osećaji, nego da to znači brinuti se za drugog, sve do toga da se za njega plaća. To znači kompromitirati se čineći sve nužne korake kako bi se drugome približili, sve do poistovećivanja s njime: „ljubi svoga bližnjeg kao samoga sebe“.

Isus na kraju priče menja perspektivu zakonoznanca koji je želio znati kako razlikovati bližnjeg od onoga ko to nije: „Ne treba klasifikovati druge kako bi videli ko je, a ko nije bližnji. Možeš postati bližnji svakoj potrebitoj osobi koju susretneš, ako u srcu imaš milosti, to jest sposobnost patiti s drugim.“

Priča o dobrom Samarjaninu za sve nas predstavlja divan dar, ali i zadatak – napomenuo je Papa. „Svakome od nas Isus ponavlja ono što je rekao zakonoznancu: ‘Idi pa i ti čini tako’“. Svi smo pozvani poći putem dobrog Samarjanina, koji je lik samoga Hrista. Isus se prignuo nad nas, učinio se našim slugom i tako nas spasio, kako bismo se i mi mogli ljubiti kao što je on nas ljubio – ustvrdio je papa Franja na koncu kateheze.

(kta/rv/kmc)