Svečanost Hrista, Kralja svekolikog stvorenja

Donosimo homiliju beogradskog nadbiskupa mons. Stanislava Hočevara u celini.

Krist Kralj – Beograd, 20. 11. 2016.

 

Homilija

Dragi gospodine župniče Župe Krista Kralja; dragi svi sveštenici i redovnici; poštovane časne sestre i svi vi koji ste se zavetom predali Gospodu; draga braćo i sestre vernici; dragi narode Božji na putu!

U podnožju Pobednika nad smrću, to jest u podnožju velikog mozaika našeg Gospoda Isusa Hrista, koji nâs i čitav kosmos svojom neponovljivom ljubavlju drži u svojim rukama, radosno vas pozdravljam! Danas na poseban i radostan način čestitam župnu slavu svim župljanima ove župne zajednice Krista Kralja u Beogradu. Ona u istoriji naše Beogradske nadbiskupije ima vrlo osobeno mesto, zato dolikuje da se i materijalno neprestano obnavlja, da bi tako još jače svedočila o potrebi duhovne obnove koja je uvek od najprioritetnijeg značaja u povezivanju svekolikog naroda Božjeg. Don Aleksandru, župniku i generalnom vikaru, župnom ekonomskom i pastoralnom veću, kao i svim vernicima te prevažne zajednice, želim poseban unutrašnji mir, radost, veliki osećaj odgovornosti i inicijativnosti i – kao krunu svega: obilan Božji blagoslov!

Blagosloveni svi vi hodočasnici ovog dana, koji ste želeli da po poslednji put primite svetogodišnje oproštenje, dotaknete se Vrata milosrđa i u slavlju Euharistije zapevate svečanu zahvalnu pesmu za sve primljene darove. Znajte da niste došli uzalud.

Ako je veliki razbojnik, koji je tek kad je bio razapet na krstu uz Hristov krst, otkrio snagu Božjeg milosrđa i po njoj vrlo nejasno zamolio za „sećanje“, a primio ga je u više nego obilnom činu, kako ne bismo onda danas smeli svi mi, svako od nas sa svojim velikim vapajima i molbama, da se približimo Prestolju svake milosti – Hristovom Krstu?! Molim Svevišnjeg da nijedan vernik ne bi danas svoj pogled – to jest svoj životni smer – makao od Hristovog Krsta.

Možda smo svi mi ponekad uplašeni time što se događa oko Hristovog Krsta. I zaista: ako je trenutak raspeća Isusa Hrista, Bogo-Čoveka, središnjii događaj čitave istorije, onda je – bar na prvi pogled – stvarno tragično to što se događa oko Hristovog Krsta. Evanđelista Luka – koji dolazi iz paganstva, pa i kao lekar posebno doživljava Božje milosrđe spram naše ljudske bede – brižljivo ovako opisuje:

Prvo: „Podrugivahu se Isusu glavari s narodom…“

Drugo: „Izrugivali Ga i vojnici…“

Treće: „Jedan Ga od obešenih zločinaca pogrđivao…“

Dakle, strašna konstatacija: Isusu su se izrugivali svi: narod i svi poglavari, vojska i sav korumpirani svet!

Ipak, ovaj trenutak tolike tame probija svetlost snage Krsta: „Isuse, seti me se kad dođeš u kraljevstvo svoje!“

Dužni smo, dakle, da konstatujemo – upravo danas kad zatvaramo Vrata milosrđa – da može da bude čak i najtamniji i najstrašniji događaj u našem životu, kao i najtamnija i najstrašnija situacija u čitavom svetu, ali tu je onaj veliki trenutak svetlosti kad snaga Božjeg milosrđa probija svu zgusnutost tame nevere i gvozdene oklope zla. Kontrast između naše ljudske slabosti i zla s Božjom milosrdnom dobrotom jeste stvarno neizmeran, beskonačan…! Tom zločincu koji tek sad kada umire otkriva uz sebe Hrista koji mnogo više pati od njega zbog svog božanskog sveznanja i ljubavi bez kraja, tom zločincu, dakle, koji moli Isusa da ga se seti, taj isti Isus, odmah tu i sada daje vrlo snažnu poruku: „Danas ćeš biti sa mnom u raju!“

Danas! Sada, a ne u nekoj nejasnoj budućnosti. I to nije samo sećanje, nego RAJ! Vrhunac svake sreće!

Gledajte, predraga braćo i sestre! Dok ljudi – svi ljudi: vlast i narod, vojnici i zločinci – zatvaraju vrata nade za Bogo-Čoveka, taj isti Bogo-Čovek, Isus Hrist, otvara vrata! Isus otvara vrata! Isus otvara vrata Neba, to jest Vrata radosti, nade, budućnosti, sreće, zajedništva! Isus tako odgovara na naše ljudske reči i činove izrugivanja, ponižavanja, egokratije…

Ko, dakle, od nas ljudi – koji tako brzo i čak nesvesno volimo da se svrstavamo među one koji se rugaju, ogovaraju, izruguju – ne bi u Isusu Hristu otkrio istinitog Kralja? Kralja večnosti pa, dakle, jedinog pravog Kraljevstva!

Okrenimo, dakle, svoj pogled u Njega… Svima nama je potrebna Njegova kraljevska snaga: da nam otvori prava vrata: vrata međusobnog razumevanja i poštovanja! Danas svi mi ponizno molimo – neka Hrist Kralj otvori deci naše Nadbiskupije vrata vere, nade i ljubavi; mladima evanđeosku lepotu prave ljubavi koja vodi ili u blagosloveni bračni život ili u duhovna zvanja! Neka Hrist Kralj svim roditeljima otkrije vrata trajne ljubavi i brigu za život, a svima u duhovnim zvanjima pastirski zanos i pravi proročki duh! Kralj istine i pravde neka pomogne našem društvu i osobama odgovornim za to isto društvo, da svi mi živimo u miru, poštovanju, poštenju, radu i blagostanju. Ustrajno molimo milosrdnog Kralja pravde da dovede do obraćenja sve one koji čine zlo, vode ratove, ponižavaju ljudsko dostojanstvo i u mraku neodgovornosti pletu mreže zla.

Svi bolesnici neka znaju da je, zajedno s njima, patnjama okovan i Kralj svemira, koji tu patnju preobražava u snagu spasenja. Umirući neka se nadaju da ih čeka On, koji je sam po sebi Vrata, Vrata u Život.

Braćo i sestre, mi ćemo pak danas simbolično zatvoriti Vrata milosrđa u ovoj Crkvi Krista Kralja u Beogradu. Zašto? Zato, dragi brate i draga sestro, jer si ti danas dužan da postaneš ta vrata. Bližnji imaju pravo da po tebi otkrivaju smisao i radost života; da po tebi dospeju do istine i vere; da po tebi nađu ljubav i večnost; da po tebi pređu iz nesigurnosti u sigurnost, iz beznađa u čvrstinu postojanosti. To ti je, brate i sestro, omogućio Hrist Kralj. Besplatno primismo, besplatno dajmo! Njemu, koji nas je zavoleo i svoj život za nas položio, slava i čast u vekove vekova. Amen.

(kmc)