Vaskršnja poslanica 2016
Vaskršnju poslanicu nadbiskupa Stanislava Hočevara, prenosimo u celosti:
Beše mrtav i ožive!
Predraga moja braćo i sestre,
poštovani svi vi tragaoci za svetlom života!
Što se svake godine više bliži slavlje Tajne smrti i vakrsnuća Prvorođenoga i Jedinorođenoga, toliko jače mi srce podrhtava u radosti i bojazni! Kako pred vas – dragi svi vi slušaoci i gledaoci – izneti središnju tajnu svega postojećeg; da, veliko je to pitanje! Molim vas, dakle, da se i ove godine, Godine milosrđa, jednostavnog srca uputimo prema središtu svekolikog života: prema slavlju Vaskrsa našeg Gospoda Isusa Hrista.
Na taj događaj se redovno intenzivno pripremamo tokom četrdeset dana. Baš kao nekad, kad su Avramovi potomci 40. godina prolazili kroz pustinju, a Mojsije boravio na Sinaju 40. dana da bi primio Božje zapovesti, tako i sâm Sin Božji proboravi 40 dana u pustinji, i to u postu i molitvi.
Zašto? Tajna duhovnog oslobođenja i obraćenja neopisivo je veliko delo. Duhovno oslobođenje i obraćenje može da shvati samo onaj ko ima srce poput Oca Nebeskog. Samo Bog – Otac svega, koji iz ničega sve zove u život, razume šta znači živeti, a šta znači biti mrtav. Samo On u celini sagledava šta znači uzimati udela u Njegovoj beskonačnoj sreći ljubavi, a šta znači biti rob senke, smrti i nepostojanja…
Jevanđelista Luka, koga s pravom nazivamo piscem Božjeg milosrđa, donosi nam zato u svom zapisu Jevanđelja najveće remek-delo te Očeve – upravo „strasne“ ljubavi prema našem životu. Nijedno drugo pisano delo nema toliko odjeka u svim područjima književnosti i umetnosti kao upravo taj izveštaj o rasipnoj Očevoj ljubavi, odnosno izveštaj o rasipnom sinu. U njemu je toliko izvanrednih sadržaja da naš razum i srce jednostavno zastaju u nemogućnosti celovitog poimanja! Kako razumeti ove reči: „Dok je sin još bio daleko, njegov ga otac ugleda, ganu se, potrča, pade mu oko vrata i izljubi ga“ (Lk 15, 20)!
I ne samo to – nego izdaje i tako izuzetne naredbe: „Brzo donesite najlepšu haljinu! Stavite mu prsten na ruku i obuću na noge. Pripremite najlepše slavlje, da se proveselimo“ (Lk 15, 22)! Zašto otac čini sve to? Jednostavno zato što je taj sin bio „mrtav i sada ožive“; bio je „izgubljen, ali sada je pronađen“!
Braćo i sestre! Ne treba nikad sumnjati da smo taj izgubljeni i rasipni sin upravo ti i ja. Ja kao osoba, kao ljudsko biće mogu, naime, da živim; ja mogu, naime, da budem pronađen u svom pravom dostojanstvu, u svom pravom identitetu isključivo zbog toga što me Nebeski Otac u svojoj neopisivoj ljubavi poziva iz smrti u život; iz moje izgubljenosti u moju samosvest…
Dragi svi vi prijatelji! Vaskrs slavimo zato da bismo postali potpuno svesni da postoji život, da i mi postojimo isključivo zato jer je na početku svega Otac! Otac koji je uvek budan. Otac koji me uvek očekuje. Otac koji je uvek ganut. Otac koji mi uvek trči u susret; koji me oblači u odelo sinovstva i poziva na gozbu zajedništva i radosti.
Vaskrs kuca na vrata srca svim očevima; svim odgovornim osobama u crkvenim i društvenim zajednicama. Vaskrs svima nama odgovornima ispituje savest: Jesi li i ti tako bogat u milosrđu, da u „mrtvima“ i „izgubljenima“ budiš želju za povratkom u život, u odgovornost? Vaskrs postavlja pitanje svim očevima porodice, svim očevima zajednica, naroda, država, Evrope, kao i ostalih kontinenata i sveta: Brinete li i vi poput Oca za sve nemoćne, izgubljene, zalutale? Vaskrs ispituje sve nas – radujemo li se životu i povratku izgubljenih.
Vaskrs ispituje sve parlamente i vodeće strukture sveta: Zašto odbacujete Oca? Zašto se više radujete smrti nego životu? Zašto jače podupirete izgubljenost vaših sinova i kćeri, nego da im vraćate život, dostojanstvo, radost i zajedništvo? Vaskrs pita sve „očeve“ Balkana: Zašto se i dalje više radujete tome da su vam deca posvađana, izgubljena i mrtva, nego da se radujete na zajedničkoj gozbi razumevanja?
Otac Nebeski, koji je upravo zato poslao u najstrašnije patnje i najgrozniju smrt svoga Sina Isusa i tako svima nama omogućio povratak u dostojanstvo i život, s pravom gleda i na sve očeve hrišćanskih Crkava i ganuto ih poziva na jedinstvo i razumevanje. Otac života dokazuje našem evropskom kontinentu da je moguće primiti i vratiti dostojanstvo svim sinovima i kćerima koji traže dom i radost zajedništva.
Braćo i sestre, Tajnu Vaskrsa slavimo više dana. Majka Crkva, kojoj je poverena ova najveća i najvažnija energija preobražavanja čoveka i čovečanstva, tako nam stvarno daje mogućnosti da dođe do najdubljih pozitivnih promena u nama i među nama! U Crkvi i u društvu!
Zato tako radosni upućujemo čestitke: Srećan i blagosloven Vaskrs! Aleluja – Hrist je vaskrsnuo! I mi možemo da započnemo novi život! U novom dostojanstvu, u novim međusobnim odnosima! Nada ne umire! Radujmo se, dakle…
U tom iskustvu i u toj veri sve vas pozdravljam i blagosiljam u ime Oca i Sina i Svetog Duha.
O Vaskrsu 2016. godine
