Papa Franjo: Pozvani smo postati “živi pisci evanđelja”

Evanđelje je knjiga Božjega milosrđa, koju valja čitati i ponovno iščitavati, jer je ono što je Isus rekao i učinio izričaj je Očeva milosrđa. Nije sve, međutim, bilo napisano; evanđelje milosrđa ostaje otvorena knjiga, u koju se nastavljaju upisivati znakovi Isusovih učenika, konkretne geste ljubavi, koje su najbolje svedočanstvo milosrđa. Svi smo pozvani postati živi pisci evanđelja, nositelji radosne vesti svim ljudima današnjice – istaknuo je Sveti Otac u homiliji na Misi koju je slavio na Trgu sv. Petra, 3. aprila 2016., na Nedelju božanskoga milosrđa

Papa Franjo je naglasio da su „telesna i duhovna dela milosrđa stil hrišćanskoga života“. Tako se nastavlja ono što je Isus učinio na uskrsni dan, kad je u srca prestrašenih učenika ulio Očevo milosrđe. Istaknuo je kontrast straha koji osećaju apostoli, iza zatvorenih vrata, te Isusova poslanja, šaljući ih u čitav svet. To može biti prisutno i u nama: nutarnja borba između zatvorenosti srca i otvaranja vrata kako bi izašli iz samih sebe. Hrist, koji je prošao kroz zatvorena vrata greha, smrti i podzemlja, želi ući i otvoriti zatvorena vrata svakog srca – naglasio je Papa.

Zato je potaknuo da pred „trpećim vapajem za milosrđem i mirom“ ranjenog i prestrašenog čovečanstva, poslušamo Isusov poziv upućen danas svakome od nas: „Kao što je Otac poslao mene, tako i ja šaljem vas“. Biti apostoli milosrđa – objasnio je – znači dodirnuti i pomilovati njegove rane, prisutne i danas u telu i duši tolike braće i sestara. Lečeći te rane ispovedamo Isusa, činimo ga prisutnim i omogućujemo drugima da prepoznaju Gospodina i Boga, poput sv. Tome.

Biti nositeljica Isusova mira: to je poslanje povereno Crkvi na dan Uskrsa. Rođeni smo u Hristu kao sredstva pomirenja, kako bismo svima nosili Očev oprost, kako bismo u znakovima milosrđa otkrivali njegovo lice, koje je sama ljubav – dodao je Papa.

U trajnosti Božje ljubavi – koja se ne iscrpljuje, ne prestaje i nikada se ne umara – nalazimo podršku u trenucima iskušenja i slabosti, sigurni da nas Bog nikada ne napušta. On zauvek ostaje s nama. Zahvalimo mu za tu tako veliku ljubav, koju je nemoguće proniknuti. Molimo milost da mi sami budemo milosrdni, kako bismo svugde širili snagu evanđelja, kako bismo ispisali one stranice evanđelja koje apostol Jovan nije napisao – rekao je na koncu papa Franjo.

Prije molitve Regina Caeli, pri kraju Mise papa Franjo je uputio apel u korist „svih naroda koji najviše žeđaju za pomirenjem i mirom“, a na poseban način je istaknuo Ukrajinu. Rekao je kako misli na „dramu onih koji pate zbog posledica nasilja u Ukrajini: na one koji ostaju u područjima koja su razorena nasiljem, koje je uzrokovalo već više hiljada smrti, kao i na one – kojih je više od milion – koji su bili primorani pobeći od teškog stanja koje i dalje traje“. Prije svega to su pogođene starije osobe i deca.

Osim što ih stalno pratim u mislima i u molitvi – rekao je Papa – odlučio sam pokrenuti humanitarnu podršku u njihovu korist. S tim ciljem, Sveti je Otac najavio „posebno prikupljanje milodara“ u svim katoličkim crkvama u Europi u nedelju 24. aprila. „Pozivam sve vernike da se velikodušnim doprinosom ujedine s tom inicijativom. Ta gesta ljubavi, još više od olakšavanja materijalnih patnji, želi izraziti blizinu i solidarnost mene osobno i čitave Crkve“ – kazao je. „Živo se nadam da će to pomoći potaknuti, bez odgađanja, mir i poštovanje prava u toj tako napaćenoj zemlji“.

Papa je na koncu podsetio da se sutra obeležava Svetski dan protiv mina. „Previše osoba i dalje ubija ili sakati to strašno oružje, a hrabri muškarci i žene reskiraju vlastiti život kako bi razminirali terene. Obnovimo, molim vas, zalaganje za svet bez mina – poručio je Sveti Otac. (kta/rv/kmc)